Narodna muzika i pesma javljala se i javlja se na svim delovima sveta ali posebnu atmosferu i jedinstven oblik upravo ima na prostorima Balkana. Srbska narodna pesma, kako joj i samo ime kaže, potekla je od naroda . Potekla je od sasvim običnih, vrednih, marljivih, dobrih i jednostavnih ljudi, u čijim se emotivnim dušama rađala pesma, koja je putovala i prenosila se, od grla do grla, od srca do srca.

Česte teme narodnih pesama bile su junaštvo, ropstvo, zabranjena ljubav, plač majke za sinom, sestre za bratom, voljene ljube za svojim Draganom koji je poginuo u boju ili je u ropstvu. Ipak se najviše od svih ovih pesama, izdvajaju takozvane obredne i običajne pesme, koje pevaju o prelu, žetvi, igranju, pevanju. U tekstove narodnih pesama se naravno utkala i nezaobilazna duhovna tematika, međutim u takvim pesmama se ime Gospoda Isusa Hrista, Bogorodice i svetitelja, samo pominje, dok je tematika same pesme nešto sasvim drugo. Kako su se u narodu ustalili i utvrdili Hrišćanski praznici, tako su nastajale Božićne, Vaskršnje, Lazaričke i mnoge druge pesme.

Na teritoriji naše zemlje, pored tamburice, šargije, gusala i harmonike jedan od najrasprostranjenijih instrumenata bila je frula. Frulaška praksa uvrštena je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Frula predstavlja jedan od najstarijih instrumenata, koji je mogao biti izrađen od svake trske ili stare šuplje kosti. Frula je pre svega bila namenjena pastirima , ali se takođe koristila i kao pratnja pesme i igre. U snimku koji sledi, slušaćemo soliste na fruli i splet predivnih kola i pesama sa naših prostora.

Splet kola, igara i pesama na fruli

Srbska Narodna muzika deli se na narodnu u širem smislu, izvornu narodnu muziku i njene podvrste, tradicionalnu, starogradsku itd. Folk muzika ne spada u narodnu muziku ali sadrži muzičke i tekstualne motive koji potiču iz narodne muzike. Narodnu muziku takođe možemo podeliti još i na vokalnu, instrumentalnu i vokalno – instrumentalnu.

Narodna muzika doživljala svoj procvat početkom dvadesetog veka i pojavom gramofona i radija. Muzika toga doba, izvodila se po kafanama, koje postaju kultna mesta okupljanja građanskih slojeva. Jedna od najčuvenijih kafana toga doba bila je “Novi Beograd”. Iz toga doba poznati su uglavnom virtuozni Romski orkestri a snimak koji ću vam predstaviti, upravo predstavlja jedan od najboljih orkestara toga doba. Mene lično, lakoća i gipkost njihovog sviranja podseća na određene operske numere, a ako ćemo već praviti paralelu sa klasičnom muzikom, muzika Baroka je nekako najbolji primer za to. Orkestri toga doba imali su muzičku kulturu, svečani ton i Baroknu eleganciju, što u melodijskom smislu, što u smislu oblačenja muzičara na sceni.

Veliki Narodni Orkestar – Cicvarića Kokonjeste ( Audio 1963)

Orkestri toga doba prate poznate pevače a oni snimaju za poznate domaće i strane diskografske kuće. Krajem dvadesetih godina dvadesetog veka, Narodna muzika proslavlja nove umetnike. Pojavljuje se Vlastimir Pavlović Carevac, koji nakon Drugog Svetkog rata, postaje šef Velikog Narodnog orkestra Radio Beograda. Narodni orkestar osnovao je Sima Begović, a Carevac u ovaj orkestar dolazi pred sam Drugi Svetski rat. Uz Carevca, u to vreme sazreva puno interpretatora a jedan od njih je svakako i jedan od naših najboljih i najpoznatijih interpretatora narodne muzike, Predrag Gojković, vlasnik prve zlatne ploče na Balkanu, umetnik koji ima apsolutni sluh i koji je starogradsku i narodnu muziku negovao čak sedam decenija.

Predrag Gojković Cune - "Kafu mi draga ispeci"

Radio Beograd postaje centar okupljanja svih izvođača, a to doba postaje zlatno doba narodne muzike u Srbiji. Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka donose takođe neke jako dobre izvođače a jedan od naših najpoznatijih i najcenjenijih pevača, koji je zbog svoje autentičnosti i lakoće pevanja do dana današnjeg ostao svojevrsna misterija i tema mnogih muzičkih kritičara a uskoro se o ovom kultnom pevaču snima i film. U pitanju je Toma Zdravković, jedan od najvećih boema toga doba i pre svega jako dobar čovek.

Toma Zdravković – Svirajte noćas samo za nju

Kako ja izvodim Narodnu muziku, pogledajte OVDE

U novije doba, tradiciju narodne muzike, neguju brojni pevači ali ono što ćemo sada predstaviti je jedna od naših najuspešnijih i najboljih izvođača izvorne narodne muzike koja je godinama strpljivo prikupljala autentične audio i notne zapise i u saradnji sa orkestrom Bistrik, našu autentičnu narodnu muziku danas jako lepo predstavlja i neguje, uvijajući tradicionalnu muzike i etno elemente u okvir savremenog aranžmana.

Bilja Krstić & Bistrik orkestar – “Dimitrijo sine Mitre”

Zapratite me na Facebooku